Саопштење за јавност | 06.05.2020 ЕУ мора ставити економска и социјална права у фокус свог економског одговора на COVID-19 ENNHRI, лого ENNHRI, Европска мрежа националних институција за људска права, поздравља кораке Европске уније на подстицању привреде и пружању подршке за живот у контексту пандемије COVID-19. Међутим, кључно је да сва људска права, укључујући економска и социјална права, буду у фокусу извршења тих мјера, као што смо нагласили у недавној изјави. Стављање људских права у фокус одговора на COVID-19 можемо превладати овај економски и јавноздравствени изазов, истовремено штитећи људско достојанство. Међутим, дијелом због наслијеђа политика штедње из глобалне финансијске кризе из 2008. и 2009. године које су продубиле неједнакости унутар и између земаља у Европи, здравствени и социјални системи често нису на одговарајући начин опремљени како би одговорили на ванредну ситуацију COVID-19. Кључно је обезбиједити јавним буџетима довољно средстава за провођење фискалне политике која се заснива на људским правима и за мото има „не изоставити никога“. У складу са стандардима о људским правима, државе морају искористити своје максималне расположиве ресурсе за потпуну реализацију економских и социјалних права што брже и што ефикасније. Мора се избјећи назадовање у стандардима услуга и осигурати значајну једнакост ублажавањем несразмјериних ефеката по оне који су у највећем ризику. То би се требало проводити транспарентно и са значајним учешћем и консултацијама с онима који су погођени. И државе и економски одговор Европске уније морају бити у складу с овим принципима људских права. Посебно истичемо сљедеће тачке: 1. Критеријуми за ЕУ фонд за опоравак морају бити вођени и имати за циљ остваривање економских и социјалних права Осим давања кредита, Европска комисија требала би размотрити бесповратна средства у оквиру Фонда за опоравак ЕУ како би државе чланице које су у потреби могле обезбиједити минимални суштински ниво социјално-економских права у земљи, укључујући права на становање, храну, воду, санитарне услове, образовање, социјално осигурање и посао. Иако активација 'опште заштитне клаузуле' у оквиру Пакта о стабилности и расту омогућује државама чланицама да одступају од буџетских ограничења у оквиру европског фискалног оквира, домаћи капацитети неких држава за повећавање јавних издатака морају се проширити како би се спријечило назадовање у пружању основних јавних услуга. Средства за опоравак такође би требала омогућити државама чланицама ЕУ да раде на циљевима одрживог развоја и климатским обавезама у оквиру Париског споразума. 2. Финансирање мјера реакције на COVID-19 не смије бити дискриминаторно Здравствени и економски утицај пандемије несразмјерно осјећају људи који су изложени сиромаштву, расизму или другим облицима дискриминације, попут Рома, избјегличких и мигрантских заједница. Важно је проширити мреже социјалног осигурања како би се осигурало да „нико не буде изостављен“ приликом опоравка. Такође, приликом стварања прихода државе би требале размотрити облике прогресивног опорезивања, попут пореза на финансијске трансакције, опорезивања емисија повезаних с климатским промјенама или повећања пореза у дигиталној економији, како би се избјегло несразмјерно оптерећење за породице у неповољном положају и с малим дохотком. 3. Кредити Европског механизма за стабилност (ESM) требали би обезбиједити одговарајући животни стандард у ширем смислу Поздрављамо опредјељење да кредити који буду давани државама којима су потребни из Кредитне линије с повољнијим условима ESM-а не буду условљени економским реформама држава прималаца. Када се финансирају директни и индиректни трошкови здравствене заштите, лијечења и превенције због COVID-19, како је предвиђено кредитима ESM-а, здравство треба разумјети шире и холистички. Како су за осигуравање доброг здравља потребни одређени предуслови који не спадају у медицинску његу, јавна потрошња у вези с COVID-19 у оквиру ESM-а требала би обухватити шире инвестиције за социјалну заштиту која подржавају одговарајући животни стандард, укључујући приступ становању, храни, води и санитаријама. То би помогло у обуздавању утицај пандемије, истовремено повећавајући отпорност на будуће кризе. 4. Имплементација инструмента "Подршка смањењу ризика од незапослености у ванредним ситуацијама" (SURE) мора узети у обзир раднике у неформалној економији Многи људи из одређених група што обухвата жене, мигранте и слабо плаћене раднике обављају несигуран посао без уговорене социјалне заштите или заступања синдиката. Државе чланице ЕУ морају дати предност социјалној заштити таквих група када траже финансијску помоћ путем инструмента SURE. Европска комисија требала би обезбиједити приликом конципирања и примјене националних програма недискриминацију и обухватити циљане мјере за рјешавање проблема најугроженијих. 5. Код финансирања малих и средњих предузећа треба дати предност компанијама које поштују људска У провођењу паневропског гарантног фонда за подршку малим и средњим предузећима, Европска инвестициона банка и државе чланице ЕУ требале би дати приоритет компанијама које послују у складу с водећим принципима УН-а о пословању и људским правима и стандардима одрживости животне средине. Узевши за примјер Данску, видљиво је да су компаније које избјегавају порез или исплаћују дивиденде и бонусе у раздобљу 2020. до 21. године и које не посвећују дужну пажњу или дужно поштовање људским правима (како у земљи тако и у ланцима набаве) искључене из програма финанцијске подршке. 6. Техничка и финансијска помоћ мора подржавати остваривање социјално-економских права у иностранству Поздрављамо најаву Европске комисије о обезбјеђењу 15,6 милијарди евра партнерским земљама које се суочавају с изазовима узрокованима пандемијом и ублажавањем друштвено-економских посљедица. У том би контексту ЕУ и његове државе чланице требале извући поуке из прошлих здравствених пандемија, попут HIV/AIDS-а и еболе гдје су се рјешења прилагођена локалним потребама и у заједници показала ефикаснима. Значајно учешће и консултације с најугроженијима у локалним заједницама и даље је од кључног значаја за вањску помоћ у пандемији. 7. Као транснационална пријетња, пандемија COVID-19 захтијева координацију глобалних одговора Државе чланице ЕУ требале би ојачати капацитете међународних организација попут Свјетске здравствене организације за испуњавање својих мандата и провођење приступа с аспекта људских права. Оне такође морају сарађивати на проширивању капацитета за тестирање и подстицање истраживања лијекова и вакцина, чинећи медицинску опрему, вакцине и основне лијекове доступнима оним земљама и становницима који су у већој опасности. Надаље, како би омогућиле свим земљама да активирају своје максималне расположиве ресурсе за борбу против пандемије, државе чланице требале би размотрити реструктурирање дуга, опроштај дуга и мораторијум на дуг на све исплате камата за земље којима је најпотребнија. У складу с тим тачкама, позивамо ЕУ и његове државе чланице да обезбиједе друштвено кохезивно и одрживо друштво након пандемије COVID-19, остварено кроз опоравак заснован на људским правима. Стављањем људских права у средиште реакције на COVID-19, можемо постићи резултате који су праведни за све. Важни линкови Сарадња са НВО Канцеларијски дани Институције омбудсмена Споразуми Институције Омбудсмена БиХ са другим институцијама омбудмена Covid-19 и ефекат на људска права Слобода приступа информацијама Декларација из Маракеша, 12.10.2018.г. Стратегија дјеловања институције Омбудсмена за људска права БиХ за период 2023. – 2028. Средњорочни план рада 2024.-2026.г. Приручник за поступање омбудсмана за људска права Босне и Херцеговине у предметима дискриминације Смјернице за испуњавање обрасца жалбе из области дискриминације Представка Европском суду за људска права - упутство Пут којим пролази представка пред Европским судом за људска права Архива новости Штитимо права физичких и правних лица у складу са Уставом БиХ и међународним споразумима који се налазе у додатку Устава...Омбудсмени БиХ Активности ОмбудсменаОмбудсменка др Јасминка Џумхур на Инфо сесији ENNHRI-аОмбудсменка др Јасминка Џумхур на припремном састанку Посебне групе за реформу јавне управе између ЕУ и БиХПосјета омбудсмена др Невенка Врањеша Казнено-поправном заводу ДобојОмбудсмени др Јасминка Џумхур и др Невенко Врањеш присуствовали дијалогу између Високог комесара и Генералног директората СЗООмбудсменка др Јасминка Џумхур разговарала са заступницом у Европском парламентуОмбудсменка др Јасминка Џумхур на састанку са SIGMA експертским тимомАрхива активности Актуелне публикације Специјални извјештај о малољетничким браковима у Босни и Херцеговини, јануар 2024. г.Универзални периодични преглед стања људских права у Босни и Херцеговини - IV циклус, март 2024.г.Специјални извјештај о збрињавању дјеце без родитељског старања са посебним фокусом на стање у установама, септембар 2023.г.Годишњи извјештај о резултатима активности институције Омбудсмана за људска права БиХ за 2022.г.